Национални антрополошки музеј у Мадриду

Национални антрополошки музеј у Мадриду

Национални антрополошки музеј је шпански национални музеј са седиштем у Мадриду. То је први антрополошки музеј у Шпанији и посвећен је пружању глобалне слике различитих култура које постоје на планети, а саме колекције покривају пет континената.

Отворио га је 29. априла 1875. краљ Алфонсо XII од Шпаније, под службеним називом "Анатомски музеј" иако је био познат као Антрополошки музеј.

Музеј је у државном власништву и њиме директно управља Министарство културе (тренутно Министарство просвете, културе и спорта). Директно зависи од Генералне дирекције за ликовну уметност и културну баштину, односно од Генералног директората државних музеја.

Историја

Иницијатива за оснивањем музеја је потекла од лекара и антропога из Сеговије Педра Гонзалеса Веласка (1815-1882), који је желео да створи музеј где ће бити трајно чуване различите колекције по узору на Британски музеј у Лондону. Након његове смрти, држава је 1887. откупила зграду и збирке од његове удовице (иако су контакти с тим у вези већ започели током лекаровог живота), којој су касније додавани и многи други предмети, као што су резултати неких експедиција, путовања, донација, куповина итд. Музеј је класификован као место од културног значаја са категоријом споменика на основу уредбе 474/1962 од 1. марта 1962. године којом су поједини музеји проглашени историјско-уметничким споменицима.

Плоча постављена поводом службеног отварања музеја 1875. године.

Од свог оснивања 1875. године институција је доживела промене имена и власништва. Након оснивачеве смрти, зграда је додељена Националном музеју природних наука, који је у зграду сместио Одсек антропологије, етнографије и праисторије. 1910. године, Краљевским декретом од 27. маја, назван је Национални музеј антропологије, етнографије и праисторије.

Политичке промене које су се догодиле у Шпанији након грађанског рата довеле су и до тога да је 1940. преименован у Национални етнолошки музеј. 1941. године стављен је под управу Института за антропологију и етнологију Бернардино де Саагун све до 1952. године, када је музеј постао независтан. Промена имена институције указивала је и на промену фокуса у раду музеја. Иако је преовладавало проучавање човека у његовом физичком аспекту, истраживања су се фокусирала и на социјалну и културну антропологију и на прикупљање колекција етнографских предмета.

Костур Агустина Луенга, великана из Екстремадуре (2,35 м).

Збирке

Збирке музеја потичу из колекције др Веласка, којима су накнадно додавани комади из различитих донација, куповина, путовања, експедиција итд. Збирке обухватају предмете са пет континената и садрже неке колекције од изузетног значаја и антрополошке вредности. Укупно има више од 21 000 музејских збирки, чија је расподела следећа: Африка: 3.800; Америка: 2.600; физичка антропологија: 4.600; Азија: 1.700; Европа: 2.600; Филипини и Океанија: 4.500; и праисторија: 1.600. Од тога је 5,4% трајно представљено јавности . Поред тога постоји више од 7.000 документованих збирки.

Између 2004. и 2008. године собе сталне изложбе посвећене Азији, Африци и Америци у потпуности су обновљене. У новој инсталацији предмети су хронолошки и географски постављени, у тематске целине: економија и транспорт; кућа и домаћинство; одеће и украси; музичке и забавне активности; и веровања.